Zoran Imširagić Priča o pravom alatu

Na forumu ovog magazina naišao sam na pitanje jednog početnika: koji alat za vektorsku grafiku da koristi? Mnogi ljudi polemišu da li je bolji Quark ili InDesign, Photoshop ili PhotoPaint, Draw ili Illustrator? Za šta se odlučiti?
Posle deset godina profesionalnog bavljenja pripremom za štampu, tehničkim uređenjem i grafičkim dizajnom – ne bih mogao da dam pravolinijski odgovor.

Oni što slažu tekst

Počeo sam sa Xerox Ventura Publisher ver. 3. Sjajan alat. Definitivno najbolji alat svog vremena. Ventura je bila kraljica DOS ere. Mnogi su je godinama koristili, a neki i dan danas rade na 486-icama i "lome" knjige sve "u šesnaest". Njima je ona i dalje pravi alat. To je bio program koji je pristojno radio na 286 računaru sa 1 (JEDNIM) megabajtom RAM-a, a na 386-ici na 40MHz sa 4 MB RAM-a je "zviždao". Mogućnosti koje je tada imao ni danas nemaju neki programi koji slove za profesionalne alate.
DOS mi je bio tesan i komplikovan. Crtež iz CorelDraw-a 3 nisam mogao da ubacim u Venturu kao vektorski, a fontovi za nju su morali posebno da se instaliraju Beatstream Fontware-om, i to samo u određenim veličinama. Jednostavno, bila mi je potrebna, za to vreme, lakoća Windows-a 3.1(1). Tada se, nekako, pojavila i prva verzija QuarkXPress-a za Windows. Pouzdanost i brzina su me namamile da prihvatim njegov spartanski sistem rada i da se dovijam u prevazilaženju ograničenja i rigidnosti onih koji su ga osmišljavali. Dugo vladajuća verzija 3.3 radila je na 386 mašinama podnošljivo, na 486-icama odlično, a na prvim Pentium "zverima" je prosto letela. Toliko sam se "navukao" na XPress da sam u njemu radio i časopise i novine, i brošure i knjige, pa čak i vizitkarte i plakate. Da li je to pravi alat za to? Meni je završavao posao.
Na poslu srećem profesora koji sam slaže svoje knjige, i to vrlo uspešno. Šta koristi? Microsoft Word. Šta bi drugo. On se, čovek, kune u Word. Mene podiđe jeza kad se pomene Microsoft i priprema za štampu. Word-ovo automatsko podešavanje strane prema izabranom štampaču baca me u očaj, jer ume da poremeti čitav slog. "Hederi" i "futeri" šetaju kako im je volja pa montažeri po štamparijama čupaju kose... Ali, profesor sa početka ovog pasusa (i ne samo on) je najsrećniji kad radi u Word-u i za sve njih je to pravi alat.

Oni što crtaju

CorelDraw sam počeo da koristim još u doba kada je reč "Crtaj" pisana sa znakom uzvika. Pre deset godina verzija 3 je bila na izmaku i "četvorka" joj je stigla u zamenu. Pre tri meseca sam registrovao verziju 11, "svemirski brod" u odnosu na onu od pre deceniju, ali najčešće "poteram" "devetku" jer mi završava posao. Mnogo puta mi je najlakše da nešto nacrtam u njemu, ali kad to treba prebaciti u Photoshop ili jednostavno napraviti valjan EPS, onda je tu Illustrator pravi alat. Neće se svi složiti sa mojim izborom alata. Znam nekoliko ljudi koji su u poslu i ne izlaze iz Corel-ovog mezimčeta. Jednostavno sve prave u njemu. Crtaju, skeniraju, obrađuju slike, pa čak slažu i časopise. Draw to podržava (vidi prikaz verzije 11 u Omegamagazinu), ali upotrebljivost toga nije u rangu XPress-a ili InDesign-a. I za njih je Draw pravi alat.

I oni što prave slike

Danas je Photoshop neprikosnoveni vladar bitmapirane grafike. Nekad to nije bilo tako. U doba kada ga nije bilo na PC računarima, drugi su se baškarili po toj livadi. Moj prvi alat je bio iPhoto Delux. Programče koje je stiglo uz neki ručni skener (da li se neko seća tih spravica?) pomoglo mi je da svoje prve bitmapirane slike pripremim za štampu. Onda sam se malo uozbiljio i prešao na Micrographix Picture Publisher koji je odlično završavao mnoge poslove. Ono što je Photoshop ugradio nedavno u poslednjoj verziji postojalo je pre deset godina u tom programu. I, naravno, Photoshop se pojavio u verziji 2.5 i za Windows. To je tada za mene bio nepoznat i surovo profesionalan alat. Dobre američke knjige su mi pomogle da sagledam sve što se nudi i... Od tada sam "na Fotošopu". Photoshop je imao najbolju evoluciju od svih grafičkih alata koje koristim. U svakoj verziji je dodavao nešto zbilja novo i potrebno. Danas je toliko dobar (a i mašine su dovoljno brze da ga podrže) da u njemu pravim sve: od vizitkarti, preko korica za knjige – do plakata.
Nekako vam se čini da je za mene i Photoshop pravi alat.

PC ili Mac

U doba kad sam počinjao da se bavim ovim poslom, PC je bio poslovna mašina za administrativce. Grafika na njemu je bila za sirotinju. Da, ta '93. je bila definitivno mizerna godina i nije bilo šanse da se priča o bilo čemu osim o 286-ici. Ozbiljni proizvođači grafičkog softvera kao Adobe i Quark nisu ni pomišljali da neku svoju aplikaciju portiraju na PC (čitaj DOS) platformu. Tada je Apple Macintosh bio "zakon" za ovaj posao. Ozbiljni programi kao Photoshop, Illustrator, XPress, PageMaker ili Freehand su ozbiljno razvijani samo za profesionalce koji su sebi mogli da priušte tehnološki superiorniji računar.
Vremena su se lagano menjala. Što bi rek'o čika Marks: "Kvantitet stvara kvalitet", pa su popularnost PC/Windows platforme i broj korisnika uticali na to da se programi sa "Meka" lagano prebacuju na suparničku platformu, u početku u osakaćenom obliku. PC računari su postajali sve brži i pouzdaniji. Nove tehnologije su drastično ubrzale hard diskove, magistrale i grafičke karte, pa je razlika između Windows i Macintosh platforme ozbiljno smanjena. Stigli su i novi, pouzdaniji operativni sistemi za PC (WinNT, Win 95, 98 i trenutno XP). Sve je veći bio broj grafičkih profesionalaca koji su se odlučivali za PC/Windows platformu, pa je i veliki Adobe počeo da izdaje full verzije svojih programa za ove korisnike, i to često pre nego za Macintosh. Danas nema razlike u kvalitetu urađenih poslova na obe platforme. Macintosh je skuplji, ali pošto ga pravi samo Apple – i vrlo kvalitetan. PC komponente se prave uglavnom u Kini, a sklapaju ih po čitavom svetu, što obara cenu, ali i kvalitet.
Gde sam ja bio sve to vreme? Pa na PC-u. Svoj prvi 386 računar sam nadograđivao do aktuelnog T-bird Athlon-a i prošao sve operativne sisteme od DOS-a do XP-a. S obzirom da me je PC/Windows platforma lepo služila godinama, slobodno bih mogao da kažem da mi je ona bila pravi alat.

Zaključak

Primetili ste da sam pomenuo različite alate i da sam ih menjao kada su mi postajali "tesni". Jednostavno, sve su to bili pravi alati u trenutku kada sam ih koristio. Kako su mi se znanja i potrebe širili, tako sam prelazio na drugi alat, koji je tada dobijao status pravog. Često u zavisnosti od posla biram šta će biti pravi alat za taj projekat. Ista stvar se može uraditi različitim alatima pa biram šta ću gde uraditi, kako mi je gde zgodno.
Mnogi alati koji se nude na tržištu pružaju različite mogućnosti. Svaki ima neku sebi svojstvenu vrlinu i, recipročno, manu. Početnici će raditi sve u jednom programu, oni iskusniji u više. Jedni će koristiti samo proizvode iste firme, drugi će kombinovati različite. Šta god radili, mogli bismo da zaključimo: pravi alat je onaj koji nam najbolje završava posao.

Verzija za štampu