Srđan Katić Konsalting - prvi korak ka projektovanju rešenja

UVOD

Imali ste priliku da pročitate već nekoliko članaka na temu mrežnog inženjeringa i mrežne administracije a članak koji sledi predstavlja polaznu tačku za pravilno razumevanje pomenutih članaka. Možda je greška što se ovaj članak nije pojavio kao prvi u rubrici IT Savetnik ali možda je i dobro jer priča o konsaltingu baca novo svetlo na članke koje ste već pročitali i zbog toga se nadam da ćete ih ponovo pročitati iz naše arhive kako bi ste oblasti poput prognoziranja dinamike mreže, analiziranja i optimizacije doživeli u novom svetlu, iz ugla onog koji vam donosi profit kupujući vaše informatičko rešenje.

Da bi smo stvorili uspešni informatički sistem potrebno je da pre svega razumemo potrebe našeg klijenta. Na osnovu razumevanja željenog načina poslovanja možemo da predvidimo koje rešenje je najpogodnije za određeno preduzeće. Na primer, ako su zaposleni uglavnom poslovno-tehnička lica kao što su sekretarice i pravnici onda odmah možemo da predpostavimo da našem klijentu nisu potrebni računari najsavremenijih performansi jer se na personalnim računarima uglavnom koriste "office" programi koji nisu zahtevni po pitanju procesorske snage i količine RAM memorije. Međutim, isto tako možemo zaključiti da se u tom preduzeću svakodnevno kreira veliki broj fajlova te je neophodno da klijentu predložimo neki plan organizacije podataka. Gotovo da ne postoji informacija koja na ovaj ili onaj način ne utiče na naš plan rešenja. Zbog toga je consulting (savetovanje) polazna tačka u planiranju informatičkog sistema jer ako ne razumemo potrebe našeg klijenta gotovo je nemoguće kreirati mrežno okruženje po meri korisnika.

Imali ste priliku da pročitate već nekoliko članaka na temu mrežnog inženjeringa i mrežne administracije a članak koji sledi predstavlja polaznu tačku za pravilno razumevanje pomenutih članaka. Možda je greška što se ovaj članak nije pojavio kao prvi u rubrici IT Savetnik ali možda je i dobro jer priča o konsaltingu baca novo svetlo na članke koje ste već pročitali i zbog toga se nadam da ćete ih ponovo pročitati iz naše arhive kako bi ste oblasti poput prognoziranja dinamike mreže, analiziranja i optimizacije doživeli u novom svetlu, iz ugla onog koji vam donosi profit kupujući vaše informatičko rešenje. Da bi smo stvorili uspešni informatički sistem potrebno je da pre svega razumemo potrebe našeg klijenta. Na osnovu razumevanja željenog načina poslovanja možemo da predvidimo koje rešenje je najpogodnije za određeno preduzeće. Na primer, ako su zaposleni uglavnom poslovno-tehnička lica kao što su sekretarice i pravnici onda odmah možemo da predpostavimo da našem klijentu nisu potrebni računari najsavremenijih performansi jer se na personalnim računarima uglavnom koriste office programi koji nisu zahtevni po pitanju procesorske snage i količine RAM memorije. Međutim, isto tako možemo zaključiti da se u tom preduzeću svakodnevno kreira veliki broj fajlova te je neophodno da klijentu predložimo neki plan organizacije podataka. Gotovo da ne postoji informacija koja na ovaj ili onaj način ne utiče na naš plan rešenja. Zbog toga je consulting (savetovanje) polazna tačka u planiranju informatičkog sistema jer ako ne razumemo potrebe našeg klijenta gotovo je nemoguće kreirati mrežno okruženje po meri korisnika.

PITANJA i ODGOVORI

Svaki konsalting je potrebno započeti ustanovljavanjem potrebe za mrežom. Nema svrhe da razglabamo sa klijentom o mogućem izgledu mreže ako prethodno ne ustanovimo da li postoji realna potreba za njom. Na primer, ako korisnik želi mrežu samo zbog deobe štampača u jednoj kancelariji mnogo je logičnije da mu ponudimo print switch box, to jest print skretnicu nego kompletno mrežno okruženje. Ako korisnik želi da uspostavi relacionu bazu podataka kojoj će pristupati svi zaposleni onda je više nego očigledno da je mreža jedina opcija.
Ako smo ustanovili da je mreža neophodna, sledeći korak je da prikupimo dovoljnu količinu informacija kako bi došli do finalne specifikacije mreže. To ćemo najlakše uraditi ako korisniku postavimo sledeća pitanja :
1. Koliki je budžet za izradu informacionog sistema? - Ovo je glavno pitanje koje predstavlja polaznu tačku u planiranju mreže i definiše potrebu za skromnijim ili mogućnost za raskošnijim rešenjem. Ako naš klijent ima ograničen i skroman budžet onda moramo da se fokusiramo na ekonomične predloge i da izbegavamo nepotrebno rasipanje hardvera i softvera. Ništa nam ne znači da stvorimo mrežu iz snova ako nema nikog ko bi je platio.

Šta korisnik očekuje od mreže? - Tehnički zahtevi određuju kako će mreža izgledati, međutim ljudski faktor je taj koji određuje koji su to tehnički zahtevi, ili bar neke od njih. Ako klijent želi da svi podaci u mreži budu šifrovani onda mu moramo naglasiti da će time biti ugrožene performanse mreže zbog vremena potrebnog da se podaci šifruju i dešifruju. Ako klijent i dalje insistira na šifrovanju onda bezbednost postavljamo kao prioritetniji zahtev od performansi. Zbog toga je bitno da na umu stalno imamo listu prioriteta kreiranu i dogovorenu tokom consulting-a bez obzira da li se bavimo detaljima ili krupnim rešenjima. Ovo pitanje je ključ konsultovanja jer nam najviše od svih pitanja pruža mogućnost da razumemo želje i potrebe klijenta.

3. Koliko korisnika ima mreža? - Na osnovu broja korisnika možemo pre svega da definišemo koja je veličina mreže i koliko moramo ozbiljno da je planiramo. Mnogo je teže isplanirati mrežu od 500 korisnika nego mrežu od 10 korisnika. Uostalom, mreža od 500 korisnika zahteva sasvim drugačiji pristup u svim fazama sprovođenja plana. Da bi ste postavili mrežu od 500 korisnika potrebno je da imate ekipu ljudi koji će sarađivati i delovati na terenu po unapred kreiranom i dobro osmišljenom planu. Dobro osmišljen plan instalacije je zapravo ključni momenat kada je u pitanju obimno informatičko rešenje, pogotovo ako se radi o velikom broju klijenata. Zamislite samo da ste postavili pogrešnu verziju WinZip aplikacije i da je potrebno da je reinstalirate na nekoliko stotina računara.
Druga bitna stavka koju određuje veličina mreže je potreba za domenskom ili necentralizovanom politikom. Ako se radi o mreži od nekoliko računara nema previše smisla da se postavlja aktivni direktorijum ili bilo koje domensko okruženje jer obim posla koji administrator može imati oko nekoliko računara uglavnom neće drastično biti smanjen postavljanjem domenskog okruženja a problemi će potencijalno biti utrostručeni zbog podizanja nivoa kompleksnosti administracije. Međutim, ako mreža poseduje nekoliko stotina računara potreba za domenskom politikom vođenja resursa na mreži je više nego potrebna. Zamislite samo da ste administrator mreže od 300 računara i da morate na zahtev vašeg nadređenog da promenite minimalnu dužinu pasvorda sa 6 na 10 karaktera. Bez postavljenog domenskog okruženja taj proces bi mogao trajati i 10 radnih sati a korišćenjem administrativnih alata u domenu tu operaciju bi ste obavili za manje od jednog minuta. Takođe, iz saznanja o potrebi ili suvišnosti domenskog okruženja možemo zaključiti i koji nivo stručnosti tehničko osoblje i administratori moraju da imaju da bi sve funkcionisalo na zavidnom nivou. Uzmite u obzir da skupoceni i kompleksni sistemi zahtevaju dobro obučeno osoblje u koje je potrebno uložiti dodatna novčana sredstva što povećava realnu cenu informatičkog sistema.

4. Na koliko lokacija se rasprostire mreža? - Ovim pitanjem možemo steći jasnu predstavu o potrebi za komunikacionom opremom i isto kao u prethodnom primeru potrebu za stručnim osobljem. Ako naša mreža ima deset računara smeštenih u dve kancelarije onda nam nije potreban inženjer mreže jer od komunikacione opreme postoji samo jedan hub koji ne zahteva stručnu podršku. Međutim, ako mreža zahteva komplikovano rutiranje između brojnih lokacija onda je prisustvo stručnog mrežnog inženjera neophodno.

5. Da li na lokacijama već postoji informacioni sistem? - Ako na lokacijama već postoje određeni računari, printeri i mrežni segmenti onda je poželjno da od klijenta zatražimo spisak postojeće opreme i postojećeg okruženja i pokušamo da ova okruženja uvrstimo u naš plan. Velike su šanse da ćemo na taj način uštedeti novčana sredstva i stvoriti ekonomičnije rešenje. Međutim, postoje situacije kada nam je bolje da staru opremu bacimo i kupimo novu jer je nadogradnja postojeće opreme ili nemoguća zbog razlike u standardima koje ta oprema podržava ili preskupa, to jest skuplja od nabavke nove opreme. Zbog toga je poželjno da obiđemo lokacije i sa klijentom ustanovimo tehničke specifikacije postojeće opreme i postojećeg softvera. Ako na lokaciji zateknemo PC računare 386 a minimum specifikacija za planirane aplikacije je Pentium 3 na 833 Mhz onda je već na prvi pogled jasno da je jedino rešenje da se kupe novi računari jer je postojeće računare nemoguće nadograditi na željeni nivo zbog razlike u standardima.

6. Da li na lokacijama postoji kablovska infrastruktura? - Postavljanje kablovske infrastrukture može da odnese i do 90% planiranog budžeta i stoga je bitno da iskoristimo kablovsku strukturu ukoliko ona postoji. Bitno je da dobijemo projekat postojeće mrežne strukture kako bi mogli da isplaniramo njenu nadogradnju i ispitamo mogućnost njenog iskorištenja. Ukoliko se postojeća infrastruktura zasniva na koaksijalnim kablovima a zahtev su UTP kablovi onda je očigledno da nam postojeća struktura malo toga omogućava. Ako je u pitanju mreža sa odgovarajućim kablovima onda je potrebno da ispitamo u kom se stanju ti kablovi nalaze i da li možemo da ih iskoristimo za naše planove.
U slučaju da zgrade na lokacijama nemaju postojeću kablovsku infrastrukturu onda je bitno da saznamo plan zgrade kako bi ustanovili potrebu za fizičkim radovima. Mnoge moderne poslovne zgrade već predviđaju mrežna okruženja i poseduju cevne infrastrukture napravljene baš za ovu namenu, provlačenje kablova.

7. Koji tip planiranog mrežnog i lokalnog saobraćaja? - Još jedan bitan faktor koji određuje strukturu mreže je tip saobraćaja koji će se odvijati na mreži. Odgovor na ovo pitanje nam omogućava da definišemo politiku segmentiranja mreže kao i da steknemo predstavu o serverskim i klijentskim računarskim konfiguracijam koje mrežni saobraćaj zahteva. Ukoliko na primer treći i četvrti sprat u zgradi preduzeća razmenjuju ogromne količine podataka međusobno a prvi i drugi sprat male količine podataka onda je logično da ćemo treći i četvrti sprat izolovati kao poseban segment na posebnoj mrežnoj opremi i postaviti 100 megabitnu ili gigabitnu mrežu a prvi i drugi sprat postaviti na drugi segment brzine 10 ili najviše 100 megabita. Ovakav pristup se naziva lokalizacija saobraćaja. Isto tako, na osnovu tipa mrežnog saobraćaja i planiranih aplikacija možemo da odredimo željene konfiguracije personalnih računara, ako neko radi sa grafički intezivnim aplikacijama onda je logična potreba za boljim računarom dok sekretarica koja radi u office programima može da se zadovolji i sa skromnijom konfiguracijom.

8. Koji je planirani porast mreže u budućnosti? - Ukoliko kroz razgovor sa klijentom zaključimo da će mreža da se širi velikom brzinom onda je sasvim logično da ćemo da postavimo okruženje koje će zadovoljiti predviđene kapacitete u narednom periodu. Glupo je da postavljamo infrastrukturu koja bi zadovoljila potrebe u sledećih 6 meseci a koja bi postala neprikladna za predviđeno okruženja u skorijoj budućnosti. Uzimanjem u obzir stepen porasta mreže možemo da uštedimo novčana sredstva tako što ćemo sprečiti nepotrebne radove i nadogradnje u narednom periodu. Na primeru navedenom u prethodnom poglavlju gde prvi i drugi sprat razmenjuju male količine podataka i gde je primarno predložena 10 megabitna mreža možemo da vidimo da predložena mrežna struktura možda i nije baš najbolja. Ukoliko se na tim spratovima u skorijoj budućnosti očekuje duplo više računara koji će generisati veću količinu mrežnog saobraćaja onda je možda bolje da odmah postavimo 100 megabitnu mrežu iako će u početku njeni kapaciteti biti slabo korišteni.

9. Koji je planirani nivo bezbednosti? - Od ovog pitanja zavisi način na koji ćemo organizovati softversko i instalirati hardversko okruženje. Ako klijent zahteva visok nivo bezbednosti onda je logičan korak da komunikacionu opremu i serverske računare smestimo u prostorije nad kojima je moguće imati neometani nadzor ili u prostoriju pod ključem. Isto tako, hardver je potrebno zaštititi firmware pasvordima i ostalim vrstama pasvorda (power-on password, config password,…).
Što se tiče zaštite softverskog okruženja priča je mnogo opširnija i dublja te stoga neće biti obuhvaćena ovim člankom.

ZAKLJUČAK

Pitanja kroz koja smo prošli omogućavaju nam da steknemo osnovnu predstavu o mrežnom rešenju koje je potrebno kreirati nakon konsultovanja sa klijentom. Svako od ovih pitanja zapravo predstavlja početnu tačku za definisanje određenog aspekta mreže. Drugim rečima, iz svakog od ovih pitanja proizilazi na desetine pitanja koje ćemo postavljati pri projektovanju mreže. Neka od tih pitanja ćemo uputiti sebi i kolegama, neka klijentu, a neke odgovore ćemo potražiti na internetu ili u dokumentaciji ako se radi o konfiguraciji koju nismo ranije sretali. Kako god bilo bitno je da uvek znamo koja informacija nam je potrebna i koja pitanja moramo da postavimo.

Verzija za štampu