Boris Bjelošević OLE!? DaBome, ali ne ODBaCujte ni druge...

Dugo vremena je ODBC bio najbolji odgovor na pitanje koja tehnologija može da se koristi za dobijanje informacija iz baze podataka da bi se iste prikazale na web-stranicama, bez obzira da li je tip baze Access na Windows-a ili Oracle na UNIX-u. Međutim, ova tehnologija je ograničavala korisnika gotovo samo na baze podataka. OLE DB je rešenje koje će "iščupati" podatke bez obzira u kojoj se konzistentnoj i strukturiranoj formi nalaze.
ODBC (Open DataBase Connectivity) omogućava programeru da koristi zajednički skup podprograma za pristup podacima smeštenim u bazi. Praktično kada se programer poveže preko ODBC-a na bazu, on može njima da manipuliše na željeni način, bez obzira ko ili šta "nosi" te podatke. Ova osobina se naziva transparentnost interfejsa.

Kada se snimi neki fajl koji sadrži tekst i(li) sliku u nekom programu za njegovu obradu (npr. txt u Notepad-u), postoji mogućnost da se isti fajl otvori i snimi u nekom drugom namenski sličnom programu (npr. Word-u). S obzirom da ne postoji uobičajeni standardni format za čuvanje baze podataka u jednom fajlu, ne postoji ni način da se baza podataka snimljena jednim programom za baze podataka učita drugim programom slične namene. No, i pored toga, svi programi koji "barataju" sa bazama podataka čuvaju podatke pomoću unificirane strukture: tabele, zapisi, relacije, ključevi,... ODBC koristi ovu osobinu da bi programeru omogućio što lakši rad sa podacima u bazi, te se programer orijentiše ka funkcionalnosti aplikacije, a ne ka pisanju nezavisnih programa koji će komunicirati sa različitim bazama.
U realnosti, korisni podaci i informacije se mogu nalaziti u različitim formama i fajlovima, a ne samo u bazama podataka. Obično se ove informacije gotovo nikako ne uklapaju u format tipa baze podataka i ODBC ne može da "izvuče" ove podatke, pa se on ne može koristiti kao univerzalan alat za pristup podacima.

OLE DB je, pored toga što nudi mogućnost pristupa različitim vidovima forme podataka, brži i lakši za korišćenje od ODBC-a. Međutim, OLE DB nije u potpunosti zamenio ODBC; razlog tome je najverovatnije više ekonomske prirode.

Kao što je prikazano na slici, OLE DB omogućava pristup širem dijapazonu programa i formata koji skladište podatke. Slika takođe govori da OLE DB održava vezu ka pojedinim bazama podataka preko ODBC-a.
OLE DB omoćava komunikaciju i razmenu podataka sa raznim aplikacjama: Access, SQL Server, Oracel, Exchange Server, Excel, FoxPro,... Ako je program za skladištenje podataka prvi nivo komunikacije, OLE DB (ponekad preko ODBC-a) predstavlja drugi nivo ove komunikacije. Da bi te podatke web-programer mogao da koristi, oni moraju da "prođu" kroz još jedan nivo - ADO.
ActiveX Data Object je interfejs koji omogućava ASP-stranicama (pisanim u nekom script-jeziku; npr. VBScript, Jscript,...) da komuniciraju sa OLE DB-om. Praktično, kada se ASP koristi za komunikaciju sa nekim skladištem podataka (baza podataka ili neka druga aplikacija), tada se preko ASP-a komunicira sa ADO-om, koji dalje komunicira sa OLE DB-om, a ovaj sa skladištem podataka.
U narednom broju Omega magazina ćemo videti mogućnosti korišćenja ADO-a preko ASP-a da se podaci iz Access-a, SQL Servera i Excel-a prebace na web-stranicu.