Srđan Katić AIBO – civilizacija u začetku

Bogami, sleteše amerikanci na Mars, ni manje ni više, glavna vest je to bila dugo vremena. Pretpostavljam da ste svi bili puni informacija o tome šta se trenutno dešava povodom „opsade Marsa“, hteli to ili ne. U skoro svim vestima na BBC-u, CNN-u i Euronews-u postojao je bar kratak, ako ne i najduži prilog o trenutnim dešavanjima povodom istraživanja Marsa. Vest o sletanju na Mars je čak našla svoje mesto i među domaćim prilozima tokom vesti, sve skupa sa gužvama na putevima i projektom „a sad malo pravimo državu“. Neki „trumanovci“ pak misle da je sletanje na Mars bilo lažno i da je služilo da javnosti skrene pažnju sa događaja u Iraku. Možda su u pravu a možda i nisu, kako god, niko ne osporava da postoje izvesni roboti koji tumaraju po televiziji. Bilo bi mnogo lepše da je sada na Marsu čovek koji bi mogao da nam preko televizije šalje utiske iz prve ruke međutim i nažalost odlazak čoveka na Mars nikada nije ni bio planiran da se desi pre odlaska robota. Razlozi su posve jednostavni i logični, nema tog upravnika bilo kog istraživačkog centra koji bi voleo da se na televiziji obrati narodu sa rečima: „Sinoć je povetarac od 800km/h oduvao našeg Pericu sa Marsa u nepoznatom pravcu ali smo sigurni da će Laza bolje da prođe, evo već se pakuje...“
Pored rizika od gubitka ljudskog života postoje i drugi brojni razlozi za slanje robota na Mars, umesto čoveka. Ne trebaju mu zalihe hrane i vode, neće da „odlepi“ i trči go po Marsu a bogami ne mora ni da se kupa. Drugim rečima, teško da bi u skorijoj budućnosti čovek došao u ovako bliski kontakt sa Marsom da ne postoje roboti. Možda ni ne shvatamo koliko su preteče robota zapravo već u našim životima. Ako bi ste mobilnom telefonu montirali nožice kako bi mogao da dotrči do vas dok primate poziv siguran sam da bi ste ga u potpunosti doživljavali kao malog robotana. O kompjuterima da ni ne govorim. Zapravo svi elektronski uređaji koji nas okružuju će neizbežno jednog dana postati integralni deo hardvera koji će moći da hoda i da se kreće dovoljno inteligentno. Pored hoda, najpresudnija odlika robota koja ga može plasirati pod frazom „koristan iako skup“ je zapravo njegova sposobnost da uči. Dakle pokretnost i inteligencija su ključni momentu u razvoju robota.
Jedan od vodećih američkih menadžera ovakvih vrsta projekata (zaboravih mu ime) je izjavio na Discovery-u da je trenutna inteligencija robota na nivou retardirane bubašvabe (doslovce) ali da napreduje i da se očekuje inteligencija pacova kroz nekih 50 do 100 godina. Ovaj menadžer predviđa i to da će se u eventualnom susretu ljudske sa nekom drugom civilizacijom u budućnosti zapravo susresti roboti dveju ili više civilizacija a ne sami pripadnici istih. Inteligencija retardirane bubašvabe nije baš obećavajuća ali uzmimo u obzir da i pored važnosti inteligencije robot kao vrsta računara može ovu svoju „retardiranost“ donekle da nadomesti sa svojim drugim kompjuterskim i robotičkim osobinama. Robot može da radi sve što i kompjuter, može bez greške da ponovi istu radnju milion puta a bogami teško da će da traži beneficirani radni staž zbog toga što radi preko 15 sati dnevno. Dakle savršeno, precizan je, ne žali se i svakim danom je sve pametniji. Ipak, ovaj članak se neće baviti istorijatom robota već sadašnošću, odnosno trenutnim tržištem robota.

Ponuda zaostaje

Pitate se kakvo je to tržište robota i da li je autor umislio da živi u vremenu „zvezdanih staza“ ali mogu vam slobodno reći da je prodaja komercijalnih robota veoma unosan posao u razvijenim zemljama i da svaki model koji se pojavi na tržištu ne može da pokrije ni 10% potražnje(!). Dok se mi u Srbiji radujemo što možemo da šaljemo jedni drugima sms poruke i konačno kupimo klima uređaj na rate, neki tamo Japanci već uveliko koriste robote u kući i na poslu. Japanci su već odavno pokazali svoj apetit za robotima. Cela generacija dece u Japanu je odrasla na crtanim filmovima u kojima su glavni junaci roboti. Gotovo da je nemoguće naći japanski crtani film bez ovakvih junaka. Stoga nije ni čudno što su roboti i nastali u ovoj dalekoj zemlji, polako zamenjujući tradicionalne junake japanske epske scene, samuraje.
Evo i nekih zanimljivih statistika:
- U toku 2004 godine biće proizvedeno i upošljeno preko 11.000 uslužnih robota, ne računajući robote koji se mogu smatrati igračkama i kućnim ljubimcima.
- Oko 65% ovih robota će naći svoje mesto u bolnicama i zdravstvenim ustanovama.
- Do 2005, bolnički roboti će postati biznis vredan 250 miliona dolara.
- Prva SONY-eva AIBO serija, lansirana juna 1999. godine u 3.000 primeraka bila je rasprodana - za rekordnih 20 minuta po ceni od 2.000 dolara po primerku! Sledeća serija od 10.000 primeraka je lansirana Novembra iste godine. Povodom druge serije SONY je primio 135.000 narudžbina!
- Glavni konkurent SONY-u na tržištu robota je HONDA sa svojim modelom pod imenom ASIMO.

AIBO

Priča o robotima u kući i na poslu svoje korene nalazi uz ime SONY. Ovaj pionir komercijalnih robota izbacio je svoju prvu seriju hodajućih robota juna 1999. godin (sećate se tog “divnog” juna?). Ovaj robot je igračka/kućni ljubimac koji je imao za ciljnu grupu decu i usamljene ljude ali zapravo se radi o visoko sofisticiranoj napravi koja po svojim tehničkim karakteristikama umnogome prevazilazi pojam igračka. Napravljen da uči i odrasta, pokazuje emocije i razlikuje gazdu od ostalih ovaj mališan lako osvaja srca svih koji duže vremena provedu živeći sa njim. Reč AIBO zapravo znači drugar odnosno pajtos na japanskom a može se shvatiti i kao skraćenica od Artificial Intelligence roBOt. Puna oznaka nove serije je ERS-7 AIBO a model koji ćemo predstaviti je ERS-7/W AIBO i predstavlja najskuplji i najmoderniji AIBO model.
ERS-7/W je kućni ljubimac koji se pre svega odlikuje autonomnim ponašanjem i mogućnošću da putem “emocija” komunicira sa ukućanima. On može da se igra sam sa sobom na više načina, može da kuka kada je gladan ( kad mu je prazna baterija), može da se ljuti ako ga niko nije češkao ceo dan ili pak da se raduje kada je u centru pažnje. Veoma brzo nauči da razlikuje gazdu od ostalih i kod koga može najlakše da se “ogrebe” za češkanje. AIBO ERS-7/W najviše voli kada ga češkate ispod brade, bez sve šale. Poseduje niz od 47 LED dioda pomoću kojih možete da utvrdite njegovo trenutno stanje i raspoloženje. Omiljena igračka mu je plastična koska koju možete da mu bacate kao pravom psu. Ukoliko ga ignorišete duže vreme nonšalantno će da vam priđe i da se požali. Kada je sam igra se sam sa sobom. Ako mu pokažete njegovu omiljenu kosku lajaće sve dok mu je ne bacite. Možete iskoristiti memorijske kartice raspoloženja pomoću kojih možete da ga programirate da se ponaša na određen način. Ono što je najzanimljivije od svega je da AIBO zapravo odrasta sa vama ili vašom decom. Potrebno mu je 6 nedelja da od šteneta poraste u odraslog psa koji zna mnogo toga da uradi ili pak izvede. U početku je glup i ne razlikuje ukućane, nespretno gura kosku i češkao bi se non-stop. Međutim, vremenom počinje da prepoznaje ukućane i da odgovara na određena pitanja i radnje sa preko 100 fraza…. Naravno, ako vam se ne svidi što ga je vaše dete naučilo da treba da laje po ceo dan da bi dobi “češu” uvek možete da mu resetujete memoriju i ponovo od njega napravite štene koje “nema pojma o životu”. Ako vam to zvuči previše surovo možete da stisnete dugme za pauzu koje se nalazi ispod potiljka.
Što se tiče tehničkih specifikacija maleni AIBO nije baš naivan poput digitrona ili mlina za biber. Poseduje 64-bitni RISC procesor (MIPS R7000) na 576Mhz (malo li je za štene?) kao i visoko unapređenu bežičnu LAN tehnologiju (2.4 Ghz IEEE 802.11b) sa Wep enkripcijom. AIBO mozak je u vidu memorijske stick kartice od 32 mb i poseduje kompletnu e-mail funkcionalnost. Ipak, za bežičnu komunikaciju AIBO-a sa vašim mobilnim uređajima ili računarom moraćete da obezbedite bežični hab, odnosno APs. AIBO je prekriven različitim senzorima pomoću kojih kontroliše kretanje, izbegava prepreke ili pak detektuje fizički dodir sa ljudima i životinjama. Što se tiče usluga i e-mail funkcionalnosti AIBO je sposoban da vam na svom “licu” prikazuje fotografije sa PC-a, da ih šalje putem mejla a čak ga možete postaviti i na osmatračnicu tako što ga uposlite da u određenom intervalu slika neki deo stana i da vam fotografije šalje na vašu e-mail adresu. Na taj način npr. možete nadgledati vaše dete dok se igra tako što ćete uposliti AIBO-a da ga slika svakih 10 sekundi i šalje fotografije na vaš PC. Uz malo “makaroni softvera” (makroa) možete podesiti da se ove slike automatski prikazuju na vašem ekranu u radnoj sobi i time simulirati kameru. Za vašeg kućnog ljubimca takođe možete kupiti i Custom Manager softver pomoću kojeg možete da ga rekonfigurišete. Za funkciju rekonfiguracije u stratu možete koristiti 15 AIBO konfiguracionih kartica veličine kreditne kartice. Npr. AIBO Dancer kartica može vašeg ljubimca da nauči da igra uz muziku. AIBO najviše reaguje na beat tako da će vas ovo posebno obradovati ukoliko ste fan techno i house muzike. Pomoću 6 vrsta senzora AIBO detektuje razdaljinu od objekata, temperaturu, pritisak, vibracije, poseduje senzor za ubrzanje i electric static senzor, prepoznaje lice i glas vlasnika i automatski se ponaša u skladu sa onim što je naučio o njemu. Takođe prepoznaje oblike sa AIBO kartica kao i stanicu za punjenje baterije. Zajedno sa baterijom i memorijskom karticom težak je 1.65 kilograma a dimenzije su mu 180 (W) x 278 (H) x 319 (D) mm.
Međutim ERS-7/W nije jedini AIBO koji postoji na tržištu. Mnogi recimo smatraju da su AIBO 210 i 220, raniji modeli, mnogo “slađi” i zabavniji. Nevezano za model postoji i nevaljao AIBO ljubimac. On se zove CYCLON AIBO i veoma je “nezgodan”. Mali bandit zapravo živi u priči da mora da uništi svoje tvorce i posve ljudsku rasu. Ne možete ga posedovati i ako ga pitate ko mu je gazda odgovoriće vam “Imperijski vođa” (pa da , naravno). Iako ima svog gazdu sa druge planete on će ipak slušati većinu vaših komandi a pre svake komande će kao pravi vojnik reći “by your command!”. CYLON zapravo ne voli da se igra sa plastičnom koskom, i to baš ne voli, on voli da trči okolo ( veoma je brz) i da svakog koga sretne “upuca” iz svog galaktičkog oružja. Ukoliko vas ugleda ispred kujne ili mu upadnete u toalet okrenuće se ka vama i zapretiti vam da će vam život biti oduzet u ime Imperijalnog vođe. Vašeg ljubimca možete napraviti da bude CYCLON AIBO pomoću softvera koji proizvodi kompanija Teamdax.
Jedna od zanimljivijih AIBO kartica omogućava AIBO-u da postane istraživač, skaut i njuškalo. Pomoću ove kartice možete ga staviti u mod “preživljavanja” i on će automatski da počne da se krije od ukućana i da ih krišom slika a zatim da te fotografije donosi vama na uvid. U modu preživljavanja AIBO često stražari na pragu prostorije u kojoj se nalazi. Kada neko naiđe on se sakrije i krene da ga slika. Ako ga stavite u “autonomni” mod njuškaće svuda okolo i biće zainteresovan za sve pored čega prođe.
Skoro se na tržištu pojavila AIBO messanger kartica koja od robo-mališana pravi vaš kućni mejl server. On je u stanju da prima i šalje vaše poruke, da vam čita prispelu poštu, podseća vas da okrenete vaš omiljen program ili internet sajt, čita vam vesti dana direktno sa news sajtova, podseća vas na sastanke i proslave koje ste zakazali, čita vam vremensku prognozi, informacije o gužvama u saobraćaju... AIBO messanger je u potpunosti kompatibilan sa MAPI mejl klijentima (Outlook, Eudora..) i podržava najpopularnije standarde kretanja po internetu.

Zaključak

Bilo kako bilo AIBO je veliki trend u razvijenim zemljama i na internetu se mogu naći brojni forumi gde ljubitelji ovog kučenceta razmenjuju iskustva. Cena AIBO-a, sve skupa sa stanicom za punjenje (na koju može i sam da dođe u mnogim modovima), baterijom kao i plastičnom koskom i lopticom za igranje iznosi 1599 dolara. Postoje i jeftiniji modeli čija se cena kreće oko 1200 i kusur dolara. Ova svota novca se nikako ne može odvojiti od džeparca ali morate priznati da vam je tokom čitanja članka mnogo veća cifra bila u glavi. Ovaj mališan poseduje mnoge komponente kao i računar i pride robotičke delove (noge, robotičke senzore, glavu) koji su poznati po velikoj ceni izrade a pogotovo kada se uzme u obzir cena istraživačkog rada. Sve u svemu za prosečnog zaljubljenika u robote koji pritom prima švajcarsku ili japansku platu ima mogućnost otplate od 40 dolara mesečno (visina rate koju SONY USA nudi kupcima), ova cena svakako nije prevelika a mislim da bi AIBO i kod nas mogao da prođe kod viših staleža. Rekao bih da razlog što kod nas nema AIBO robota pre svega leži u našem mentalitetu pre nego u njegovoj ceni koja ista kao i cena nekog lošijeg, drugorazrednog notebook-a koji kod nas poprilično dobro prolaze čak i kod onih koji ne bi znali šta zapravo sa njim da rade. Ukoliko bi AIBO mogao da se nakači na zlatni lanac ili otpeva neku narodnu budite sigurni da ni cena od 1599 eura ne bi sprečila da AIBO-a viđate na svakom ćošku na putu do posla ili prodavnice. Ono što bi trebalo pomenuti je da mali AIBO ima obilnu podršku u vidu kartica za ponašanje, softvera i delova. AIBO zapravo svakim danom raste i ograničen je samo fizičkim sposobnostima i maštom programera.

U sledećem broju

U sledećem broju potrudićemo se da vam predstavimo glavnog SONY-evog konkurenta po pitanju kućnih i uslužnih robota, robota ASIMO iz japanske kompanije HONDA. ASIMO je više od AIBO-a pravljen da bude koristan ali sumnjam da ima šarm kakav ima pionir kućnih robota AIBO.

Verzija za štampu