Zoran Imširagić Bez zanata nema alata...

Ovog puta ćemo proći kroz svet grafičkih programa, njihove vrste, namenu i proizvođače .
Načini i tehnike pripreme štampe menjali su se kroz vreme. Nove tehnike štampe su tražile i novu pripremu. Računari su danas odmenili veliki broj ljudi i drastično skratili vreme izrade kvalitetne pripreme. U tome ključnu ulogu imaju softverski alati.
Softverski alati koji se koriste u grafičkoj industriji mogu se podeliti na dizajnerske i one za prepress. Dizajnerski alati uvek imaju i mogućnosti koje su potrebne za pripremu štampe, tako da su i oni nezaobilazni deo ove priče.

Alati za vektorsko crtanje

Šta je to vektorsko crtanje? Vektorom možemo nazvati liniju koja spaja dve tačke i čija je putanja izražena određenom matematičkom funkcijom. Vektorskim alatima se odlično mogu dizajnirati znakovi i logotipi, praviti fontovi i, uopšte, razni crteži. Na tom polju se pojavio veći broj alata, ali su se do danas iskristalisala tri. Adobe Illustrator, Corel Draw i nekada Aldus, a danas Macromedia Freehand.
Adobe Illustrator je u najvećoj meri zadržao osnovni koncept vektorskog alata. Adobe, kao najjača firma na polju grafike, unapređivao je kroz vreme ovaj alat novim mogućnostima, te je danas on najčešći izbor profesionalaca, naročito onih koji koriste Macintosh računare. Poslednjih 7-8 godina postoji i verzija za Windows, gde ovaj alat stiče nove pristalice.
Kod nas najpopularniji, Corel Draw je drugi učesnik u trci vektorskih alata. To je prvi ozbiljni program ove vrste pravljen za Windows platformu. Kanadska firma Corel se proslavila (i obogatila) ovim programom. Neka intuitivna rešenja u korišćenju čine ga čestim izborom dizajnera. Draw-u se zamera određena prepress nepreciznost, neizvestan rezultat pri osvetljavanju grafičkih filmova i pokušaj da se od vektorskog alata napravi multifunkcionalni program koji će zameniti sve ostale. Taj pokušaj za posledicu ima pomalo trom program, koji mnogo toga može, ali ne tako uspešno kao što kanadska firma priča. No, i pored toga Draw je dobar alat koji ima veliki broj vernih korisnika.
Macromedia Freehand je odličan alat sa „lošom karmom” da bude večiti treći. Neka rešenja osmišljena kod njega kasnije su iskopirana i kod druga dva takmaca. Grafički profesionalci ga vole, naročito oni sa „Mekova”, jer je Freehand i originalno pisan za tu platformu. Adobe-ovom kupovinom Aldusa Freehand je mogao da bude „ugašen”, ali je srećom tada prodat malo poznatoj firmi Macromedia, koja je udahnula novi život ovom lepom i moćnom programu.

Alati za obradu bitmapiranih (rasterskih) slika

Bitmapirane slike su sastavljene iz piksela, koji poput raznobojnih kamenčića u mozaiku daju sliku. Što je broj piksela veći po jedinici dužine, slika će izgledati bolje, ali samo do granice gde ljudsko oko može da uoči razliku. Broj piksela po jedinici dužine naziva se rezolucija. To je izuzetan način da se predstave slike sa mnogo preliva, fotografije i sl. Zbog svoje strukture, bitmapirane slike su osetljive na promenu veličine.
Adobe Photoshop je apsolutni standard na tom polju. Iako postoje i drugi alati, retko ko će uspeti da vam navede još neki. Razlog tome je zaslepljujući sjaj Adobe-ove zvezde, koja jednostavno zasenjuje sve ostalo. Krasi ga moćan skup alatki i mogućnosti za rad sa tekstom, rasterskom grafikom, pa čak i vektorskom grafikom. Izuzetno je intuitivan. Vremenom je Photoshop postavljao nove standarde u grafičkoj industriji. Uvođenje koncepta slojeva dalo je pun zamah ovom programu, kao nijednom drugom gde je bio primenjivan. History paleta je najbolje osmišljeni undo mehanizam igde ugrađen. Drugi proizvođači očajnički pokušavaju da uhvate korak, ali ih tržište baš i ne preferira.
Corel PhotoPaint je odličan alat koji stiže u paketu sa Draw-om. Podržava veliki broj formata zapisa bitmapiranih slika i može skoro sve što može i Photoshop, ali Corel-ov koncept rada odbija korisnike, naročito one koji su naviknuti na Adobe okruženje.

Alati za slaganje teksta

Page layout, DTP i prelom su razni nazivi za posao zvani slaganje teksta (po stranici). Kako je pisana reč je prvo što su ljudi želeli da umnožavaju, tako su i osmišljene mnoge tehnike štampe, a sa njom i pripreme. Zbog toga s pravom možemo reći da su današnji programi za slaganje teksta naslednici najstarijih tehnika pripreme za štampu. Vremenom su se smenjivali lideri na ovom području. Nekada je na PC-u to bila Ventura, a na Mac-u Page Maker. Danas na obe platforme XPress odnosi primat.
Ventura Publisher je čedo Xerox-a. U doba vladavine DOS-a (svaka sličnost sa politikom je slučajna), bila je najbolji alat. Stvorena za slaganje knjiga, gde su neka rešenja ostala neprevaziđena, dobro se snalazila i sa novinama. Prelaskom na Windows platformu izgubila je odlično GEM okruženje i postala spora. Xerox je izgubio interes da je unapređuje pa je prodata Corel-u. Od tada do danas Corel „gura” Venturu, ali je i dalje muče sporost i relikti DOS ere.
Adobe Page Maker ima veliki broj poklonika na Macintosh platformi, gde je i ponikao. Originalno nastao pod okriljem firme Aldus, kupovinom cele firme od strane velikog Adobe-a postaje glavni DTP program ovog proizvođača. Zajedno sa njim stigao je i Frame Maker, odlični ali malo starinski alat za kreiranje dugih dokumenata.

Neki strogo PrePress alati

Programi za impoziciju su zapravo programi za montažu stranica na štamparski tabak. Njihovom upotrebom skraćeno je vreme montaže, smanjen broj ljudi na tom poslu i, što je najvažnije, smanjen broj grešaka. To su najčešće samostalne aplikacije koje otvaraju Postscript fajlove već složenih knjiga i časopisa i raspoređuju ih po štamparskim tabacima u skladu sa načinom poveza.
Kada se dve boje u štampi dodiruju, postoji mogućnost da „proviri” belina papira na kojem se štampa. Programi za trapping rešavaju taj problem. Njima se može „proširiti” jedna od boja tako da prelazi preko one druge. Koja će to boja biti, određuje obučena osoba koja odlično poznaje tehnologiju štampe. U nekom osnovnom obliku, mogućnost kontrole „gaženja” boja imaju vektorski alati, kao i neki od alata za slaganje teksta.
U sledećem nastavku pisaću o kolornim modelima i o tome kako se ono što vidimo na ekranu prikazuje u štampi.

Verzija za štampu