Srđan Katić MA SAMO TI INSTALIRAJ…

Koliko se puta desi da neko od nas "Srbogoraca" posegne mišom na start meni i sa velikim samoprekorom kaže sebi: "Pobogu pa ja ovde imam softver u vrednosti od 15.000 dolara!"? Gotovo sam siguran da odgovor otprilike glasi "Ama baš niko". Ako nam je potrebno da osenčimo fotografiju mi lepo instaliramo Photoshop, ako želimo da otkucamo dokument eto nam ga Office Developer u fijoci, ako smo se odlučili da snimamo našu omiljenu radio stanicu Sound Forge će to uraditi to za nas. Milina, nema kreditnih kartica, zamorno vođenje kućnog budžeta, odmeravanja odnosa cena i performansi softvera koji nam se nudi na tržištu kao ni razmišljanja na temu "šta je meni zaista potrebno na računaru?". Jedino što nam pada na pamet kada nam zatreba neka aplikacija je: " Da li da se iscimam do SKC-a ili možda onaj momak sa štandom u mojoj ulici još uvek radi?".

Stotine i stotine megabajta su se slivale na moj hard disk i u jednom trenutku pomislih na stotine i stotine ljudi koji su godinama pravili taj softver...

Pre neki dan sam odlučio da konačno krenem sa izradom Web sajta na kome bi se nalazile moje privatne fotografije, nešto kao lična foto galerija. Pošto nisam nikakav ekspert u ovoj oblasti obratio sam se prijatelju koji bi mi obezbedio potreban softver za izradu Web sajta i uputio koji savet na ovu temu. Nakon par sati moj prijatelj je sedeo za mojim kućnim računarom a jedino što sve vreme nije "silazilo" sa mog monitora je bio file copy progress bar. Stotine i stotine megabajta su se slivale na moj hard disk i u jednom trenutku pomislih na stotine i stotine ljudi koji su godinama pravili taj softver kako bi neki laik poput mene mogao da vrišti od smeha dok gleda fotografije svog društva na internetu i gricka kikiriki. Sledeća misao je bila " A šta ako jednog dana dođem bogu na istinu a on mi kaže: " Jeste, jeste, časno si proživeo svoj život, nego da te pitam ja za onaj Sound Forge što si krekovao pola noći?". U tom trenutku sam shvatio da zaista ne bih imao šta da kažem u svoju odbranu a nikako mi se nije sviđala ideja da me neki mali crveni i namršteni tronožac bode vilama, po jednom za svaku propuštenu registraciju softvera ili nelegalnu instalaciju. Stoga sam brže bolje pohitao ka Internetu ne bih li se malo bolje uputio u tematiku "pravilnog" korišćenja softvera, počeo sam da obraćam pažnju na to da li je softver free ili samo free to try a čak mi je usled povećane griže savesti padalo na pamet da možda pošaljem koji dolar programerima koji prave shareware software. Na tom "hodočašću" po Internetu saznao sam ponešto novo a nešto od toga ću vam izložiti u ovom članku.
Podela softvera po politici licenciranja nije crno-bela, tačnije pored softvera koji je skroz legalan i onog za koga morate da platite sve, od aplikacije pa do podrške, postoje i softveri koji lebde između ove dve krajnosti. Dakle, podela otprilike je sledeća:

Free software vs Open Source Software

Free softver je u osnovi softver sa kojim možemo da radimo šta želimo. Jedino ne smemo da ga patentiramo kao da je naš izum. Free software nije isto što i freeware softver a razlika se ogleda u slobodi korišćenja softvera koja kod freeware aplikacija podleže određenim restrikcijama. Međutim, mnogo je češća situacija da se free software meša sa Open Source Software-om. Do 1998. godine Open Source softver nije postojao a nastao je u trenutku kada su određeni pripadnici pokreta za slobodno korišćenje i upotrebu softvera počeli ideološki da se razilaze. Ova dva ogromna društvena pokreta predstavljaju dve ideološke grupacije koje manje ili više imaju iste ciljeve ali se njihov metodološki pristup u ostvarenju tih ciljeva razlikuje. Pre svega, po rečima predstavnika Free Software pokreta OSS pokret je pre svega pokret koji ima tehnički pristup problematici monopolizacije tržišta softvera i metodološki pristup borbi protiv "debelih i bogatih čikica" koji zgrću milijarde na krajnjim korisnicima i društvu uopšte. Free Software pokret po nekom mom viđenju više predstavlja sentimentanu struju koju sačinjavaju idealisti koji su spremni sve da urade kako bi svet počeo da diše punim "softverskim" plućima. Oni doživljavaju problem skupoće softvera i bogaćenja na njemu kao društvenu moralnu krizu dok OSS pokret takvu situaciju uzima kao prihvatljivo rešenje ukoliko je privremeno i predstavlja strateški potez. Međutim, ova dva pokreta nikako nisu međusobni neprijatelji, njihovi osnovni principi se razlikuju ali se Free Software asocijacija ne libi da oda priznanje praktičnosti i metodi OSS pokreta. To je razlog što se i pored strogo definisane separacije ova dva pokreta mogu naći mnogi projekti na kojima su skupa sarađivali.
Free software i OS software su dva termina čiju preciznu definiciju ni sami tvorci još uvek nisu uspeli da sačine te ću stoga ukazati na ono što je očigledno i sasvim dovoljno za osnovno razumevanje i razlikovanje ova dva pojma. Free software je u osnovi softver koji je u potpunosti besplatan dok je Open Source Software softver čiji je source code svima "na izvol'te" ali sama aplikacija zasnovana na tom kodu može biti proizvod koji se naplaćuje, delimično ili u potpunosti. Za detaljnije informacije posetite web sajt na adresi http://www.gnu.org/philosophy/free-software-for-freedom.html.

Freeware – Copyright

Freeware – Copyright je softver koji autor daje besplatno na korišćenje ali obično zabranjuje da se umnožava i prodaje. Tačnije, sa tim softverom možemo raditi ono što nam autor odobri. Ovakva vrsta softvera je pored shareware-a najrasprostranjenija i gotovo svaka internet lokacija koja nudi neke download usluge poseduje i bazu sa ovakvim softverom.

Shareware

Softver koji možemo da delimo sa prijateljima i kolegama ali ne smemo da ga prodajemo naziva se shareware. Ovaj softver nije besplatan ali je izuzetno jeftin jer ga obično proizvodi jedan programer i nudi ga direktno krajnjem korisniku. Plaćanje je po principu časti i korisnik ako želi može da pošalje novac autoru. Obično su u pitanju iznosi od 1 do 5 američkih dolara. Sa tim plaćanjem klijent se registruje i dobija neophodnu podršku. Jedna od internet lokacija na kojoj možete brzo doći do free, freeware i shareware softvera je http://download.com. Prilikom pretraživanja ovog sajta obratite pažnju na tip licence za dobijene rezultate da ne bi ste došli u situaciju da nakon višečasovnog download-a shvatite da aplikacija koju želite da instalirate nije besplatna i da se ne može koristiti duže od određenog trial perioda. Gotovo svaka internet lokacija na kojoj možete doći do freeware i shareware softvera poseduje sopstveni pretraživač koji vam omogućava da brzo locirate željeni softver kao i top listu aplikacija koje su doživele najveći broj download-a. Neretko se pored informacije o popularnosti određene aplikacije u opisu iste mogu pročitati i utisci posetilaca poznatiji pod nazivom feedback.
Pored interneta najlakši način da dođete do shareware softvera su kompjuterski časopisi. Na primer, kupovinom časopisa Mikro (www.mikro.co.yu) uz svaki broj dobijate compact disk sa kolekcijom najpopularnijih shareware, free i freeware aplikacija. Izbor je uvek pozamašan a kategorije aplikacija koje se nude su prilagođene pre svega krajnjem korisniku kome su na prvom mestu multimedija i desktop menadžment.

Public-domain softver

Do ovakvog softvera se lako dolazi jer je uglavnom besplatan i samim tim nikom nije u interesu da sprečava njegovo širenje među krajnjim korisnicima. Medjutim, originalno značenje public-domain softvera označava pre svega softver koji nije copyrighted pa se samim tim i dešava da softver koji nije besplatan bude proglašen za public-domain softver jer je njegovo kopiranje dozvoljeno. Postoje dve vrste licenciranog public-domain softvera, onaj kod koga je source code besplatan i onaj kod koga je sama aplikacija besplatna. U prvom slučaju vam se otvara mogućnost da sami kreirate aplikaciju na osnovu nečijeg source code-a i u potpunosti imate pravo da naplaćujete vaš softverski proizvod. Najbolji primer ovakve vrste public-domain softvera je operativni sistem Linux kod koga je source code kernela besplatan i dostupan svima dok je sam operativni sistem, sastavljen od kernela, grafičkog podsistema i sistemskih aplikacija, licencirani proizvod koji se naplaćuje. U drugom slučaju source code, to jest "srce" aplikacije je u potpunosti u vlasništvu autora dok je sama aplikacija besplatna ili u najmanju ruku shareware. Ovaj primer je mnogo češći od prethodnog jer omogućava autoru da mnogo bolje kontroliše položaj svog proizvoda na tržištu ali na taj način broj aplikacija zasnovanih na source code-u autora je drastično manji nego u slučaju kada se kod nudi besplatno.

Semi–free softver

Ovakav softver nije besplatan ali je krajnjem korisniku ili određenim društvenim grupacijama, institucijama i samim pojedincima dozvoljeno da ga koriste u neprofitabilne svrhe. Ova sloboda korišćenja semi-free softvera se ogleda u dozvoli za kopiranje, modifikaciju i distribuciju aplikacije. Najbolji primer semi-free softvera je PGP ili Pretty Good Privacy, aplikacija za šifrovanje datoteka zasnovana na PKI tehnologiji, to jest na principu javnog i privatnog ključa. Više o ovom popularnom proizvodu možete saznati na http://www.pgp.com Internet adresi. Problem sa ovakvim softverom je što ga je skoro nemoguće integrisati sa nekim drugim. Ako bi ste recimo integrisali semi-free aplikaciju u operativni sistem koji je besplatan, kao recimo GNU/Linux, onda bi po zakonu i sam operativni sitem postao semi-free. Ovo je razlog zbog koga borci za slobodnu upotrebu softvera, među kojima je i Free Software Foundation, Inc, izbegavaju promovisanje i korišćenje semi-free softvera.

Copylefted softver

Softver koji je besplatan a odlikuje ga politika koja zabranjuje distributerima da na njemu primenjuju dodatne zakonske restrikcije u bilo kom smislu. Isto tako, ako programer kreira svoju verziju ovog programa dužan je da takav proizvod nudi besplatno bez daljih restrikcija nametnutih krajnjem korisniku. Većina copylefted softvera je zasnovana na General Public License politici. Ako ste kreirali sopstvenu aplikaciju koju želite da besplatno podelite sa ostatkom sveta i zaštitite od zloupotrebe naplaćivanjem možda je najbolje da vaš softver proglasite za copylefted i na njemu primenite GPL polisu.
Nasuprot copylefted softveru postoji i non-copylefted software koji predstavlja suprotnost osnovnom principu na kome su copylefted aplikacije zasnovane. Ako vašu aplikaciju proglasite za non-copylefted software onda dajete slobodu ostatku sveta da napravi svoju verziju vašeg programa i na njoj primeni svojevoljna prava korišćenja kao i da vrši naplatu iste.

Proprietary softver

Softver koji se u potpunosti naplaćuje sa jako retkim izuzecima; modifikacija i kopiranje su zabranjeni kao i svojevoljna distribucija. Tipičan primer ovakve vrste softvera je Microsoft Windows kao i gotovo svi proizvodi MS kompanije. U najpovoljnijem slučaju nećete morati da platite tehničku podršku za vašu proprietary aplikaciju mada će se od vas zahtevati da se registrujete kao zvaničan korisnik.

Commercial softver

Kako god da okrenemo stvari ono što je sasvim izvesno je to da je gotovo uvek proprietary softver "najsuroviji džeparoš" na tržištu.

Komercijalni softver je kao što samo ime kaže softver čija je osnovna namena finansijska dobit. Međutim, imajte na umu da postoji komercijalni softver koji je besplatan a isto tako i nekomercijalni softver koji nije besplatan. Izvesna softverska kompanija može nuditi svoj softverski paket besplatno ali zato naplaćivati tehničku podršku ili korišćenje nekih javnih servisa do koji se dolazi putem ponuđenog paketa. Isto tako, kompanija ili pojedinac mogu prodavati svoj softver ali to ne znači da je namena autora finansijska dobit, pogotovo kada se radi o softveru čija cena ne prelazi nekoliko dolara. Kako god da okrenemo stvari ono što je sasvim izvesno je to da je gotovo uvek proprietary softver "najsuroviji džeparoš" na tržištu. Onaj proprietary softver čija namena nije novčana zarada (kao što su aplikacije koje koriste vojne ustanove ) često i nije prisutan na tržištu već se koristi samo u zatvorenim krugovima poput vladinih institucija. Ponekad se softver proglasi za proprietary isključivo zbog obezbeđivanja autorskih prava, kontrole nad softverom i njegovom upotrebom te stoga takav softver i ne možemo nazvati komercijalnim.

Abandonware

Softver koji originalni proizvođač više ne podržava i ne proizvodi. Ovaj softver i dalje podleže politici licenciranja ali ga zbog slabe potražnje proizvođač obično proglasi za freeware. Po američkom zakonu softver je copyrighted (zaštićen od kopiranja) 75 godina od prvog objavljivanja.

Warez

Softverski proizvod čija je zaštita probijena i u potpunosti je ilegalan. Obično haker ili kreker generišu serijski broj i aktiviraju softver. Takav proizvod se dalje uglavnom nudi besplatno na internetu. Ponekad je potrebno da ručno pokrenemo takozvani crack kako bi se razbijanje šifre automatski obavilo na našem računaru. Moramo imati na umu da je ovakva distribucija softvera ilegalna i da se često dešava da tako nabavljen softver ne možemo da iskoristimo u komercijalne svrhe.

Spyware

Za razliku od prethodnih primera ova vrsta softvera se često koristi u ilegalnim radnjama ali protiv krajnjeg korisnika. U pitanju je softver koji se preko Interneta neprimetno instalira na vaš računar i prikuplja informacije o sajtovima, njuzgrupama i mejling listama koje posećujete. Ove informacije se šalju na tajnu adresu i na osnovu njih dobijate spam mejlove sa raznoraznim reklamama za proizvode koji bi mogli biti u domenu vaših interesovanja. Najpopularnija spyware aplikacija na koju bi mogli da obratite pažnju zove se GATOR i lako se detektuje pod Windows-om 2000 jer startuje dva procesa, CMEsys i GAIN, koji se odmah uoče u Task Manager-u.

Zaključak

Iz svega navedenog lako je zaključiti da nije lako. Raznorazne politike licenciranja i nivoi njihovog primenjivanja mogu da budu veoma zbunjujući a potpuno razumevanje pojmova o kojima je diskutovano u ovom članku dolazi tek sa pravilnom i legalnom upotrebom softvera. Po svemu sudeći nepravilno razumevanje ovih pojmova moglo bi da rezultuje i zatvorskom kaznom, kao što je običaj u zapadnim zemljama, tako da nam je najpametnije da se što pre pripremimo za vreme licenciranog softvera koje nam neizbežno dolazi i steže obruč oko nas. Tek kada budemo bili prinuđeni da damo pozamašnu svotu novca za softver koji nam je neophodan razumećemo duh vremena u kome istinski savremeni buntovnik svoju slobodu vidi negde izmedju tastature i miša....

Verzija za štampu