Ivan Jovanović Uspešan prelazak na CAD (Projektovanje pomoću kompjutera)

Na početku, osećam potrebu da malo više razjasnim sâm pojam CAD-a, pošto je kod nas ta skraćenica često pogrešno shvaćena, ponekad čak vezana za ime samo jednog CAD paketa – AutoCAD. Naime već sâm prevod sa engleskog, koji glasi "projektovanje pomoću komjutera", govori o tome da je to u stvari neki proces, tačnije tehnologija, koju koriste softveri u najrazličitijim delatnostima gde se izvodi projektovanje: građevinarstvo, arhitektura, elektonika, primenjeni dizajn, mašinstvo, itd...pa čak i u matematici (čuveni MathCAD).
Projektovanje je veoma složen iterativni i misaoni proces čiji je algoritam veoma teško dokučiti, pa se iz tog razloga i javljaju ogromne konceptualne razlike među programima koji nose sufiks "CAD". Na primer, neki programi potpuno idenično razmatranaju iscrtavanje algoritama koji se koriste u matematici i iscrtavanje planova za izgradnju kuće. Za njih konceptualno ne postoji razlika, pošto je i za jedan i za drugi projekat potreban u stvari rasporediti malo linija, krivih i teksta. Ovakav pristup projektovanju degradira ne samo profesiju, kojoj je namenjen taj softver, već i samu kompjutersku tehnologiju, konkretno CAD koncept. Svaka profesija ima svoje zakonitosti, pravila i logiku ponašanja pri različitim realnim situacijama. Sve su to neka pravila, koja kompjuterski mogu da se automatizuju, tako da računar u pozadini umesto korisnika ažurira njihova ispoljavanja na projekat u toku rada. Dakle, šteta je koristiti računar samo kao novu, bolju tablu za crtanje projekta kad se već veštačka inteligencija može kvalitetno iskoristiti tako da nam pomogne. Dakle, softver treba sam da prepozna grešku u projektu, daje savete, ažurira dokumentaciju koja se inače dugotrajno i mukotrpno sređuje i kreira. Tek ako je neka od ovih funkcija inkorporina u CAD paket, možemo reći da mi zaista "projektujemo" pomoću kompjutera a ne "crtamo" kompjuterom.

Kome treba CAD?

Svakoj firmi, ustanovi ili samostalnom profesionalcu koja smatra da je došlo vreme da poveća svoju konkurentnost podizanjem kvaliteta i/ili obima svojih usluga i rada, smanjenjem troškova i cena usluga, će biti zainteresovana za nove tehnološke inovacije.

Informaciona tehnologija Vs. Komjuterska oprema

Odmah moram da podvučem da prva stvar koju treba imati u vidu je da se u suštini kupuje nova "tehnologija" a ne nova "oprema" (hardver+sofver). Oprema se podrazumeva, ali se i njena nabavka mora planirati pažljivo tako da odgovara softveru i što je daleko važnije potrebama firme. Unošenje kompjutera u firmu na kojima je instaliran softver ne podrazumeva i da ste uveli i novu informacionu tehnologiju. Pa čak i ako ste izvršili obuku zaposlenih za rad na tom softveru, ne znači da su oni obučeni i za adekvatan rad u realnim uslovima u kojima firma radi.
Uzmimo primer vođenja tenderske dokumentacije. Sigurno je da se dobija na brzini ako se uvede upotreba računara sa nekim programom za kucanje teksta, ali to nije nikakvo suštinsko unapređenje jer se u sâm proces uopšete ne menja, već samo prekucavaju standardni formulari. Značajno unapređenje se uvodi imlementacijom specijalzovanog softvera za vođenje troškova gde je moguće analizirati razne stavke pojedinačno ili grupno i davati razna varijantna rešenja. Međutim sve opet pada u vodu kad se, recimo, promeni početno projektantsko rešenje, pa je potrebno ponovo preračunavati količine. Idealno rešenje je da specijalizovani softver za automatizovano praćenje troškova i formiranje tenderske dokumentacije direktno iz CAD paketa.

Kojim putem?

Pravi put za uvođenje CAD-a bi, dakle, vodio preko preporuka kvalifikovanih profesionalaca koji su iz iste profesije/delatnosti a imaju iskustva i znanja na polju informacionih tehnologija. Takvih profesionalaca ili institucija je vrlo malo a kod nas još nije postalo uobičajeno da se plaćaju konsultantske usluge, pa je to u firmama uvek rešeno na neki drugi način.
Iz tog razloga potrebno je da se i sami rukovodioci parcijalno upoznaju ili čak obuče u radu sa softverom kako bi se opredelili za najbolje rešenje. Potrebno je da se sva rešenja sa tržišta detaljno i po svim pitanjima ispitaju.
Recimo, kad se razmatra cena, da se razmotre i uštede koje donosi uvođenje određenog sistema. Na primer, skuplje rešenje može biti i isplativije ako uštedi jedno radno mesto, određenu količinu konsultantskih usluga ili smanji upotrebu papirne dokumentacije. Zaposleni će, naravno, biti najzainteresovaniji za rešenje koje im daje punu slobodu da se kreativno i jasno izraze a minimalno ih zamara dosadnim štancovanjem dokumentacije. I rukovodioci i zaposleni će biti radosni ukoliko znaju da iza razvoja softvera koji kupuju stoji internacionalna kompanija koja ima višedecenijsku tradiciju i određenu reputaciju verifikovanu nagradama, i koja "sluša" sugestije svojih korisnika kako bi unapredila svoj proizvod.
Kvalitetna tehnička podrška govori o pouzdanosti i renomeu dobavljača softvera, a osigurava korisnicima rešavanje svakog problema od izbora hardvera do završne štampe. Dostupnost literature na našem jeziku i obuke u specijalizovanim nastavnim centrima ili "u kući" biće od koristi posle kupovine. Treba se raspitati da li ima autorizovanih centara i predavača za obuku, da li se dobija autorizovani sertifikat o odslušanom kursu i o stečenom nivou znanja.

Tržiše? (umesto zaključka)

Kako dobiti sve ove informacije i kako znati da su pouzdane? Osnovno pravilo je da verujete samo sebi i eminentnim institucijama. Raspitajte se prvo direktno kod svih distributera do sitnih detalja jer bi oni trebalo da imaju najkonkretnije informacije za vas. Za svaku informaciju tražite reference svetski poznatih institucija. Ako je spomenuta nagrada, pitajte ko je dodeljuje i za koju oblast. Tražite prezentaciju direktno u vašoj firmi, tražite sami da probate ako u nešto ne verujete. Proverite podatke o brojkama koje bi trebalo da vas impresioniraju. Ko je brojao i kako?
Pročitajte nepristrasne recencije u specilizovanim časopisima iz vaše struke ili na web sajtovima neprofitnih institucija/organizacija (na primer na polju arhitekture http://www.architecturalcadd.com/). Pogledajte preporuke časopisa koji objavljuje sponzor neko od proizvođača softvera (CADALYSTS, CADENCE ...). Pitajte nekog ko već ima iskustva u uvođenju ili korišćenju CAD-a. Raspitajte se kod mladih i talentovanih ljudi koji imaju informacije iz sveta, raspitajte se šta poznate kompanije iz vaše branše koriste i što je važnije KAKO to koriste.
A što se tiče onog sufiksa "CAD", pomoći će vam samo da se zbunite na tržištu koje obiluje xxxCAD paketima (neka mi oprosti eventualni autor istoimenog programa) koji su na različitim nivoima kvaliteta, sveobuhvatnosti, cene i naravno namenjeni za različite delatnosti.

Verzija za štampu