Marina Vuksan Web programiranje – osnovni pojmovi

Pre nego što krenemo sa lekcijama HTML—a,Web dizajna i programiranja, neophodno je da se upoznamo sa nekim pojmovima vezanim za Internet.
Mreža, Internet, protokoli, URL samo su neki od pojmova koji se redovno pominju uz HTML. Naravno, najverovatnije ste već čuli za ove pojmove i znate dosta o njima ali za one koji nisu čuli i za one koji žele da provere svoje znanje evo uvodne priče.

Mreža

Mreža je skup računara koji su sposobni da komuniciraju i dele resurse kao što su podaci, datoteke (fajlovi), programi i operacije. Računari u mreži povezani su uz pomoć odgovarajućeg hardvera i softvera. Hardver je ono što fizički povezuje računar. To su sam računar i sva njegova dodatna oprema (čak i kabl).
Softver je sve ono što na programskom nivou omogućava da se hardver koristi za komunikacije i izmenu informacija. Softver definiše način na koji računari u mreži komuniciraju i sarađuju.

Internet

Internet je grupa od najmanje dve do beskonačno mnogo mreža koje su fizički povezane, sposobne da komuniciraju i da međusobno dele podatke kao i da zajednički reaguju kao jedinstvena mreža. Računari su u tim mrežama povezani na razne načine. Npr. optičkim kablovima, telefonskim kablovima, satelitskim vezama, koaksijalnim kablovima... Sam način povezivanja računara na Internetu za sada nam nije od preterane važnosti, suština je da oni "vide" jedan drugog.

Slika 1

Client/Server

Client/Server model je fraza koja se koristi da opiše jedan od modela povezivanja računara. Ovaj model predstavlja efikasni način obrade informacija i pružanju usluga korisnicima. Klijentskim mašinama smatraju se računari koji traže neke informacije ili usluge, dok su serverske mašine one koje pružaju usluge korisnicima i sadrže tražene informacije. Npr. dok čitate ovaj članak na Internetu, vaš računar je klijent, dok se Omega magazin nalazi na drugom računaru (koji može biti bilo gde u svetu) koji je vama u tom trenutku server. Veza između klijenta i servera uspostavljaja se onda kada klijent šalje serveru neki zahtev za određenu uslugu.

Slika 2

Protokol

Protokol predstavlja skup prethodno propisanih pravila kojima se definiše način komunikacije između računara u mreži. Mogli bismo pojednostavljeno reći da je protokol unapred definisan "jezik" kojim umreženi računari "razgovaraju". Kada računari međusobno kumuniciraju oni razmenjuju niz poruka. Da bi se ove poruke razumele i obavile odgovarajuće aktivnosti u vezi sa njima, računari se moraju složiti oko toga šta su osnovna značenja tih poruka. Postoje različiti protokoli koji su definisani za različite tipove mrežnih usluga. Internet je zasnovan na TCP/IP skupu i familiji protokola.
TCP/IP (Transmision Control Protocol/Internet Protocol ) je skup protokola pomoću kojih se obezbeđuje komunikacija preko mreže koja sadrži računare sa različitim hardverskim arhitekturama i operativnim sistemima. To praktično znači da recimo vaš omiljeni Internet magazin možete čitati bez obzira na to da li vaš računar radi pod Linux-om, Windows-om, da li je Pentium 1 ili 4, da li je procesor koji imate Intel ili AMD itd. Najveća prednost ovog protokola u odnosu na konkurenciju je tzv. komutacija (prenosivost) paketa. On je preslikan u četvoroslojni konceptualni model: mrežni interfejs (fizički sloj), Internet, transportni sloj i aplikacioni sloj.
Sloj mrežnog interfejsa je osnovi TCP/IP modela i najbliži je hardverskom delu. Ovaj sloj učaurava Internet datagrame u okvire i vrši prenos ovih okvira preko fizičkih medija (kabl, telefonska žica optičko vlakno).
Protokoli u sloju Interneta učauravaju pakete u Internet datagrame i izvršavaju sva potrebna usmerenja.
Protokoli transportnog sloja obezbeđuju komunikaciju među računarima.
Na vrhu modela nalazi se sloj aplikacije. Ovaj sloj se sastoji od mnogo standardnih pomoćnih programa i servisa pomoću kojih aplikacije dobijaju pristup mreži.
Prethodne definicije pojednostavljeno možete shvatiti na sljedeći način: da bi informacija bila prenesena putem TCP/IP protokola, ona prolazi kroz razne faze, odnosno slojeve. Npr. ako šaljete rođaku knjige poštanskim paketom, prvo ćete ih upakovati u neki papir, pa ih zatim nosite na šalter u pošti gde taj paket preuzima radnik pošte, nakon toga paket prolazi proceduru merenja težine isl., utovaruje se u kamion... Mnogo toga se desi pre nego knjige stignu na neku adresu a o većini tih stvari vi nemorate znati baš sve .

Slika 3
Protokoli u aplikativnom sloju

FTP (File Transfer Protocol) protokol služi za transfer dokumenata od jedne lokacije ka drugoj. FTP client program kontaktira odgovarajući FTP server i zahteva prenos podataka. FTP server odgovara prenosom podataka klijentu. FTP servis uključuje podršku za oporavak prekinutih transfera dokumenata. Ova karakteristika dozvoljava klijentskoj radnoj stanici da ponovo otpočne prekinut transfer dokumenata od tačke gde je on bio završen. Ovaj protokol ćete koristiti kada budete postavljali neku Internet stranicu na server (u žargonu rečeno, kada je budete "kačili na Internet")
SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) protokol omogućava E-mail client programu da komunicira sa mail serverom da bi pristupio, pročitao i poslao elektronsku poštu. Ovaj protokol recimo koristi Outlook Express da bi vaše elektronsko pismo poslao na željenu adresu.
HTTP (HiperText Transfer Protocol) protokol služi za komunikaciju između klijentskog programa koji je u stvari browser i web servera. Browser zahteva od web servera sadržaj neke web stranice i rezultat prikazuje na računaru korisnika. Web serveri se često zovu i HTTP serveri. Ovim "jezikom" "razgovaraju" vaš browser (recimo Internet Explorer) i server na kojem se nalazi stranica koju gledate.
Web server, FTP server i mail server predstavljaju podskupove IIS-a (internet informacion server).

World Wide Web(WWW)

WWW (world wide web) je sistem zasnovan na hipertekstu i HTTP-u koji omogućava i organizuje pristup velikom broju resursa na internetu (tekst,slika,zvuk video). Klijenski program je browser a server –web server.
Hypertext predstavlja dokument koji je sličan regularnom tekstu, samo osim teksta može da sadrži i osetljive delove. Ti osetljivi delovi sadrže ugrađene veze (linkove, adrese) drugih delova istog dokumenta ili drugih dokumenata. Izabiranje nekog od tih delova mišem (kliktanjem) dovodi do prikazivanja tog drugog dokumenta.
Hipermedija je sličan hipertekstu samo što sadrži linkove (veze) ne samo na druge delove teksta, nego i na druge medije, kao što su slike, zvuk, i filmovi. Hipermedija jednostavno kombinuje hipertekst i multimediju.
HTML (Hyper Text Markup Language)

Browser

Browser je softver koji interpretira i prikazuje HTML dokument. U klijent/server modelu browser funkcioniše kao kljijent. Služi kao interfejs između korisnika i WWW tehnologije.
Browser-i mogu biti tekstualni i grafički. Tekstualni browser-i omogućuju korisniku da vidi samo tekst. Grafički elementi se ne prikazuju. Hipertekstualni linkovi se pozivaju pomoću tastature.
Najkorišćeniji su naravno grafički brauser-i i to: Microsoft Internet Explorer i Netscape Navigator.

URL

URL (Uniform resorce location) je adresa koja određuje dokument na mreži (Internetu). Predstavlja mrežnu ekstenziju standardnog koncepta imena fajla, s tom razlikom što se ne definiše samo određeni fajl u nekom direktorijumu, nego i konkretan računar gde se sve to skupa nalazi, kao i opis metode kojom bi se trebalo poslužiti da do toga fajla dođemo. Važnost URL-a se ogleda u tome da možete da dođete do bilo kog dokumenta na bilo kom računaru priključenog na Internet, pod uslovom da poznajete njen URL. URL se sastoji od sledećih delova: prenosni protokol, ime host računara, domen, putanja (path), naziva dokumenta.
Sve delove zajedno možemo prikazati u sledećoj formi:
protocol://host.domain/putanja/naziv dokumenta.ekstenzija

Protokoli:

Host računar

Host je server na kome se nalazi Web prezentacija .Kada pišemo URL za web server onda na mestu host dela upisujemo www.

Domen

Domeni mogu biti različih opsega i nivoa. Domeni prvog nivoa su globalni domeni (com,net,org…). Domeni na nivou država su npr. yu, uk, au... Domeni na nivou država mogu da imaju pod domene: co, ac, edu... Recimo, www.omega.edu.yu.
Sintaksa domena izgleda ovako :
naziv domena . pod domen . domen prvog nivoa
Pod domen ne postoji za svaki domen. U tom slučaju sintaksa domena izgleda:
naziv domena . domen prvog nivoa

Verzija za štampu